Uska staza vodi u planine
Gde se truo rastocih u zemlji
Davno rodjen, davno umro jos mi pamte ime
Jos mi pamte ime
Jos im sece grudi
Postalo je sinonim za onaj
Najgori strah u srcu ljudi
Uskom stazom povorka se krece
Predvodi ih kazu cudotvorac
Nesto mumla, oko vrata krst, u ruci kolac

Izjela ih sumnja
Da se nekad nocu budim
Mesecinom da ogrnem kosti
I da jedem srca ljudi

Osvetli ih sred blatnjavog puta
Munja kada zapara nebesa
Kocem prete, izjela ih kuga
Bedne vrece kostiju i mesa
Krenuli da mir mog groba ruse
Orlovi im iskljuvali oci
Da mi dusa ne luta ko pseto
Sto mi pisa po nadgrobnoj ploci

Pogrbljene senke kroz noc plove
Noge teske ostaju bez daha
Cutke idu u sebi se mole
Da ne klonu pod udarom straha

Crna noc sve zavila u crno
Crnom zemljom ispod neba crnog
Idu oni koji misle
Da me nocas ubijaju mrtvog

Uskom stazom povorka se krece
Opkoljena svim okotom tmine
Cutke idu slute nikad nece
Vratiti se sa moje planine