Proklet da si raspeto kopile
Jalovo seme umornoga starca
Umiri u mukama sada i do naveka
Zanavek proklet da si u vatrama
Nava...

Šibaću ti dušu
U ponorima večnosti
Gnjilim i smradnim
Zadahom beskonačnosti
Proždraću srcad
Sinova i šćeri vaših
I utreti put krstu
Iz zemlje naše...

I kao što sve vene i truli
I kao što sve u smrt hrli
Zdrobljeno u tišini
U čemeru i tmini
Srce ti osta u večnoj praznini,
Seti i čumi

[Glad, 7512]