Misli lutaju prljavim nebom
Lete u beskraj gde nicega nema
Ovog trena mislim telom
Jer srce moje i dusa drema

Prazno sve je, svuda pustinja
Prepuno sve je totalnog besa
Svaka moja misao je odbegla
Negde tamo u nebesa

Imprisoned soul cries out
For in this cage of flash and bone
And milk white skiin,
She has dwelled.
In agony and despair
Time still flows through her veins
Making wounds, that will burn
Eternally...

Vreme je!

Vreme je! Stize me strah, da li je san
Mozda java, ne znam sada
Ne znam sta sam, govorim svima
Verujem samo svojim ocima

Vreme je! Slusaj me sad, ja sam taj glas
Realnost pada pod nogama
Jednom u tami dobices krila
Poleteces kad ne bude stida

Nastaje strah, postaje zvuk
Zvuk koji donosi tonove bola
Bol odnosi slatku nadu
Ka beskrajnim putevima neba

Pitam opet, ali nema ga
Glasa koji daje odgovor
Evo ponovo hvata me trema
Jer padam u poznati ponor

The time is hidden
Closing all doors of mind
It circles throughout your veins
Crawling out of my skin, wounds are deeper
My twisted mind is calling you...

Vreme je!

Vreme je! Stize me strah, da li je san
Mozda java, ne znam sada
Ne znam sta sam, govorim svima
Verujem samo svojim ocima

Vreme je! Slusaj me sad, ja sam taj glas
Realnost pada pod nogama
Jednom u tami dobices krila
Poleteces kad ne bude stida